Posle 12 neuspelih privatizacija i gotovo odlaska u zaborav, nekadašnji vinski džin Džervin prigrlio je novog vlasnika, agronoma Ivicu Vukelića, rodom Vojvođanina. Možda onda i ne čudi što je Grašac Džervin privukao posebnu pažnju publike, Cabernet Sauvignon 2019 osvojio platinu na Open Balkan Wine Trophy 2023, a sovinjon i ostala vina nestrpljivo iščekuju još viša priznanja. Naravno, i opsežan ribrending.
Ogroman uspeh, platina i praktično druga najbolja ocena osvojena na Open Balkan Trophy takmičenju kod crvenih vina za Caberet Sauvignon 2019 koji će se na policama naći pod nazivom Trifun 2019 je potvrda vaše vinske filozofije? – Osvojena je dve godine ranije platina za Sauvignon Blanc 2019 na Velikom ocenjivanju vina Srbije Nacionalnog saveza u hotelu Radisson Collection, 2022. godine zlato na balkanskom nadmetanju BIWC. I Rose Pinot isto je osvojio a Riesling 2021 zlato lane na AWC u Beču, Schlossberg 2019 srebro . Pa nismo dizali veliku buku. Ono što je potvrda moje filozofije je činjenca da su sva vina koja smo poslali na Open Balkan osvojila nešto. Sad možemo mirne duše Trifuna da šaljemo na DecanterWWA.
Šta je Džervin danas? – Trenutno su to 43 hektara vinograda s planom da u naredne tri podignemo još 15. Najviše je grašca jer kad smo 2013. konačno privatizovali kompaniju postojalo je tih nekih 10 hektara u to vreme italijanskog rizlinga, zapušten vinograd koji je ležao na zemlji. Ušli smo i planirali krčenje, no slučajno i srećom sam ja po struci agronom, i mada se do sad nikada nisam bavio time prepoznao sam da je loza relativno mlada.
I stopirali krčenje? – Taj grašac je posađen bukvalno pre nego što je preduzeće otišlo u stečaj, ne znam da li je i jedna berba obavljena. Ljubitelj sam vina od ranije pa mi vrag jednostavno nije dao mira. Pitam da li bi loza, pošto je mlada, mogla da se vrati u život? Pozovemo danas pokojnog profesora Žunića sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu da pogleda i da mišljenje a on će: „Ja sam baš radio projekat i podizao taj vinograd“! Pogledao i pregledao ga je uzduž i popreko pa kaže – može. Međutim, vinograd je bio formatiran za Džervin koji je pravio milione litara pa je Žunić uradio elaborat, a mi to u praksi završili za dve godine, stavili nove stubove, žicu. Tu danas na 20 hektara imamo 10 hektara grašca i po pet ranjskog rizlinga i pino noara.
A na ostatku? – Posadili smo kasnije još 20 hektara, u rodu je od ove godine i tu su pretežno crvene sorte. Kaberne, merlo, frankovka, malo ranjskog rizlinga i sovinjon blana kao i hamburg koji nam ulazi u roze.
> Naša politika je da svaka boca vina mora biti podjednako dobra za mene, za gosta, za novinare koji dođu u vinariju. To isto vino šaljemo na ocenjivanje
Kakva je vaša vinska filozofija, poslovna politika? – Naša politika je da svaka boca vina mora biti podjednako dobra za mene, za gosta, za novinare koji dođu u vinariju. To isto vino šaljemo na ocenjivanje a pozivamo svakog sudiju: dođi, uđi u magacin, uzmi šta hoćeš i biće onako kako treba da bude. Znate, kad sam odlučio da se bavim ovim poslom nisam krenuo kalkulantski. Ne radim vina zbog para već zbog ljubavi, volim ih i da se bavim njima a nikada neću napraviti vino koje neću moći da popijem sa bilo kim za stolom.
Koliko zapravo učestvujete u kreaciji vina? – Sve, apsolutno od vinograda do poslednjeg koraka. Ponajviše osluškujem šta smo to dobili iz vinograda a potom se dogovaramo šta od toga može da se napravi u skladu sa očekivanjima. Berbe su jako različite, kad imamo dobru znamo da ćemo dobiti vrhunsko vino a cilj je da bude sa minimum neprevrelog šećera. Da za prave ljubitelje izvučemo najbolji kvalitet. Jedino kod litarskog rozea ili Zlatne serije napravimo manji kompromis u smeru da idemo do granice polusuvog vina ali ne preko toga.
Ko se bavi tehnologijom? – Imamo mladog tehnologa koji dnevno vodi računa o vinima ali i iskusnog konsultanta koji dolazi jednom mesečno, u berbi i češće. Vinima pokušavamo da damo lični pečat. Pravimo ih iz srca jer nisam sklon opciji: plati najpoznatijeg, najskupljeg tehnologa, imaćeš najbolje i najskuplje vino,
Koju ste berbu prvu flaširali? – Onu iz 2016. godine. Male količine grožđa dale su tri kupaže koje smo uglavnom prodavali tu po okolini a počeli smo sa litarskim vinima. I uradili smo kupaže Dubravku, Romansu, te crveno vino Despot koje nam se baš dopalo. Ponovili smo isto i sledeće godine a onda malo usavršili i prvi put proizveli Zlatnu seriju u buteljkama sa malo drugačijim kupažama gde je pažljivije odrađena berba. Tek nakon toga ulazimo u svet sortnih kvalitetnih vina koje sada sa ponosom nazivamo Premium gde ta vina ne flaširamo svake godine.
Šta ide u Premium segment? – Recimo da smo ranjski rizling prvi put flaširali 2017. godine koja je bila jako dobra. Dobili smo za ta vina priznanja a onda slede berbe 2019, pa 2021. Vino flaširamo tek kad procenimo da je dobro za Premium kategoriju, ako nije ide u kupažu pa u litarski segment. Koji je zbog toga uvek jako dobar.
Koliko imate buteljiranog vina? – Postoje dva nivoa kvaliteta buteljke. Premium ne pravimo puno, pet do 6.000 buteljki godišnje po etiketi kojih imamo nekoliko vrsta, ukupno oko 20.000 boca. Srednje kategorije gde su kupaže bude još 50.000 godišnje a sve ostalo su litarska vina. Ukupna godišnja proizvodnja dostigne 250.000 litara što planiramo da dižemo.
Vinima pokušavamo da damo lični pečat. Pravimo ih iz srca jer nisam sklon opciji: plati najpoznatijeg, najskupljeg tehnologa, imaćeš najbolje i najskuplje vino.
Koja vam je sorta omiljena? – Sovinjon blan mi je defintivno omiljen, zato je u Džervinu toliko dobar. A od crvenih naravno sortni kaberne, mada radimo vino Schlossberg kao kupažu 70% merloa sa kaberneom.
Uz osvojenu platinu na Open Balkan Trophy za berbu 2019 kaberne će očito biti vaša zvezda vodilja ubuduće? – Ta 2019. je bila top godina za grožđe. Vinograd mlad, prva mu berba, nije dao neku količinu, svega 4,5 do pet tona na tri hektara ali sa 26 šećera. Sirovina fenomenalna a mi nemamo nijedan barik. Nije nam to ni padalo na pamet jer smo kaberne sadili kako bi pojačali Schlossberg, međutim kad smo videli šta smo dobili rekli smo: nema šale. Prostora hvala Bogu imamo hajde brzo da ga privedemo nameni.
Kako ste rešili problem? – Imali smo sreću da nam proizvođač buradi iz Velike Drenove ustupi 12 ili 13 barika od srpskog hrasta u čemu smo odležali kaberne. Rezultat na OB Trophy gde je čak i naša srednja linija od pet eura na polici dobila dva srebra i jednu bronzu samo govori da je odnos cene i kvaliteta veoma dobar.
Ko su vaši kupci? – Vina proizvodimo pre svega za domaće tržište i našeg čoveka. Onog koji pije svakodnevno i kome je preskupo da kupuje buteljku od 1.000 dinara, ali pošto voli kvalitetno, neće pogledati ni onu od 250. Njemu nudimo vino od 400 ili 500 dinara a da valja. I da može da ga pije svaki dan zbog čega smo stavili zatvarače na navoj da može da ostavi i za sutra.
Koji je bio vaš motiv da uložite novac u vinariju? – Da jednom konačno u životu radim posao koji baš volim.
Da li se posle 10 godina pokazalo da je to dobra investicija? – Na tržištu smo se pojavili 2016. a ozbiljno tek godinu dana kasnije. Rast je bio odličan od 30% na godišnjem nivou sve do 2020. kad smo isplanirali porast 35% i očekivali da to bude konačni proboj Džervina na tržištu. Januar i februar pokazuju ispravno kalkulisanje a onda stiže korona i vraća nas bukvalno dve godine unazad. Taman je potom 2022. krenulo sve kako treba kad bukne rat u Ukrajini. Ambalaža, energenti, sve ide u nebo. Dok smo se snašli oko formiranja cena i svega opet smo malo ispali sa tržišta, bukvalno izgubili tri godine predviđenog rasta. Konačno 2023. kreće nekakvo zagrevanje te hvatamo priključak u pravcu predviđanja iz 2020. godine da se posle pet godina od vinarskog posla može napraviti neki isplativ. Uostalom imati vinariju je maratonska, dugoročna trka, nešto što ostavljamo za buduće generacije i od čega se ti lično nećeš obogatiti. A unuci možda.
> Imati vinariju je maratonska, dugoročna trka, nešto što ostavljamo za buduće generacije i od čega se ti lično nećeš obogatiti. A unuci možda.
Kako ljudima najbolje objasniti da kvalitet vaših vina danas znatno prevazilazi nekadašnju reputaciju Džervina? – Dati tržištu kvalitetna vina. Smatram da kupca možeš privući samo uz marketinški interesantnu ambalažu i uradio si pola posla zbog čega smo u postupku ribrendinga. Ako ga dobra ambalaža privuče, gde cena jeste bitna, i ako se odluči da kupi a u boci zatekne kvalitetan proizvod, onda ste vi kupili potrošača. Želja nam je i da što bolje predstavimo Premium liniju gde će brojne medalje koje stižu svakako biti pozitivan podstrek, baš kao i naše prisustvo na gotovo svim vinskim dešavanjima.
Verovatno poznajete vinsku scenu u Novom Sadu. Ima li mesta Džervin na lokal-patriotskoj fruškogorskoj sceni? – Novi Sad je uvek bio širok i otvoren grad za svakakve novine i dobre stvari. Uticaj Fruške gore na prodaju jeste veliki ali se piju vina iz čitave Srbije, ljudi vole da ih probaju. Prisutni smo na toj vinskoj sceni. Nema nas u velikom broju restorana ali ljudi znaju za nas i dobro se prodajemo. Širimo prisustvo i prodaju iz godine u godinu mada ne agresivno, sarađujemo sa ljudima gde imamo pozitivnu interakciju. Moram da priznam, zadovoljniji smo prodajom u Novom Sadu nego u Beogradu.
> Želja nam je i da što bolje predstavimo Premium liniju gde će brojne medalje koje stižu svakako biti pozitivan podstrek
Gde se mogu naći vaša vina, u trgovinskim lancima? – Da, najviše se prodajemo u lancima kakvi su Merkator ili Deleze, ima nas u HoReCa sektoru, a najmanje smo zastupljeni u vinotekama što svakako želimo pod hitno da popravimo. Čak nas ni u Novom Sadu nema u željenoj meri. Zato iskreno verujem da ćemo ove godine na Decanteru nešto ozbiljno uraditi pa će to biti dobra preporuka za vlasnike vinoteka. Jako je bitno jer ljudi moraju čuti da pored ovih drugih segmenata koji im se dopadaju, mi imamo i nešto ekstra. Krenuli smo sad sa kaberneom, sovinjon blanom, ne ide to brzo ali vredi se pomučiti.
